Omaž pesniku

Bio jednom jedan Bora
Volela ga svaka mačka
Samo srce rok'n'rola
Čista duša, ponos Čačka.


Uz njega smo mi porasli
I sa stihom svakim srasli
Naspram njega nedorasli
I u šiblje svi obrasli.


Ukrstismo dve gitare
Kao što mu beše želja
Zaplakasmo pesme stare
Od Morave sve do Celja.


Putuj Boro, stari lafe,
Prospite sad malo loze,
Podno Taša, preko kafe,
U lokalu Grka Toze.


Život ovaj šala mala
Trenuć kao neki da je
Slava ti i večno hvala
Svaki stih zanavek traje.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Dogodilo se na današnji dan

Pišem ugovor za kliničku studiju koja ima intenciju da izleči rak pluća... Tu, nad tastaturom, zatiče me vest. "Umro je Žarko Laušević!" "Au bre." Čudno je to kako smo skloni da se stavljamo u epicentar raznih zbivanja. Naročito senzacionalističkih, tuđih i tragičnih. Kako sam JA to doživeo... Egocentar. Pa opet, bez ličnog osećanja nikada ne bi nastala oblikovana misao. Sumnjam da postoji tako monumentalna objektivnost koja bi je kreirala. Uostalom, odavno je poznato da smrt nama bliskih ljudi, maltene odmah nakon njihovog odlaska, budi razne faze u nama samima. Jedna od neizbežnih je griža savesti. Kažem bliskih, a da Žarka Lauševića nikada nisam upoznao. Makar ne drukčije od onog koji je žarko zračio s pozorja, platna i ekrana. Pa ipak, poznati osećaj u grudima bio je dominantan. Naime, pre nekoliko meseci, negde u predvečerje prolećnog dana, bio sam u potrazi za dodatkom "pogonskog goriva". Prethodno sam potražio alibi da izađem iz kuće i, u nedostatku...
Прикажи све

Poslednja šansa

Krovovi razasuti pogledom iz ulice 27.marta odišu duhom grada.  Najlepši je u jutarnji suton. Leti ne mogu da spavam, pa neretko noći provodim ovde. Lagano anesteziram um mešavinom grubog viskija i ledene sode. Pogled mi zastaje na crkvi svetog Marka.  Beogradskoj Gračanici. Malo levo je "Poslednja šansa".  Kultna kafana koja miri svakoliki generacijski jaz i poslednje utočište kad se gase kandelabri. Kosnu me nedavni naslov jednog elektronskog medija: "Poslednja šansa odbrojava poslednje dane..." Narodnjak ante portas. Po ko zna koji put. Svestan domorodačke letargije, shodno modifikujem stihove. "Ko ne nađe mesto u crkvi nađe ga u kafani 'Poslednja šansa'." Kaldrma puca, plastika niče. Taš-Majdan. Jedan vrapčić dolete na sims. Neodoljivo me podseti na očev poklon. Mali mesingani kip koji krasi komodu. "БЕОГРАДСКИ ЏИВЏАН" Poželeh da mi dotakne ruku, ali ga uplaših. Nakon nekoliko hitrih skokova, osvrnu se, pa odlete. Leteo je brzo, a...
Прикажи све