Poslednja šansa
Krovovi razasuti pogledom iz ulice 27.marta odišu duhom grada. Najlepši je u jutarnji suton. Leti ne mogu da spavam, pa neretko noći provodim ovde. Lagano anesteziram um mešavinom grubog viskija i ledene sode. Pogled mi zastaje na crkvi svetog Marka. Beogradskoj Gračanici. Malo levo je "Poslednja šansa". Kultna kafana koja miri svakoliki generacijski jaz i poslednje utočište kad se gase kandelabri. Kosnu me nedavni naslov jednog elektronskog medija: "Poslednja šansa odbrojava poslednje dane..." Narodnjak ante portas. Po ko zna koji put. Svestan domorodačke letargije, shodno modifikujem stihove. "Ko ne nađe mesto u crkvi nađe ga u kafani 'Poslednja šansa'." Kaldrma puca, plastika niče. Taš-Majdan. Jedan vrapčić dolete na sims. Neodoljivo me podseti na očev poklon. Mali mesingani kip koji krasi komodu. "БЕОГРАДСКИ ЏИВЏАН" Poželeh da mi dotakne ruku, ali ga uplaših. Nakon nekoliko hitrih skokova, osvrnu se, pa odlete. Leteo je brzo, a...